1. DEO: Felix Karlinger, Studien zur Ethnomusikologie und Volksliteratur Sardiniens (Proučavanje etnomuzikologije i narodne književnosti Sardinije), Norderstedt 2003, izdato od G. Masala, sa napomenom od A. Deplano, 250 stranica, sa 6 fotografija, 2 grafike i 12 primeraka nota, ISBN: 3-8330-0472-X.
2. DEO: Max Leopold Wagner, Reisebilder aus Sardinien (Slike sa putovanja iz Sardinije), Norderstedt 2003, izdato od G. Masala, sa napomenom od G. Paulis, 186 stranica, sa 55 fotografija, ISBN: 3- 8330-0744-3.
3. DEO: F. Karlinger, Das sardische Volkslied (Sardinska narodna pesma), (izdato, prerađeno i sa bibliografijom dopunjeno od G. Masala, 244 stranica, sa 19 fotografija, 20 grafika i 23 primeraka nota, ISBN: 3-8334-0459-0.
4. DEO: M. L. Wagner, Wörter Sachen Bilder Eindrücke: Sardinien 1925-1927 (Reči predmeti slike utisci: Sardinija 1925-1927), izdato od G. Masala, 284 stranica, sa 100 fotografija, 2 grafike i 32 crteža, ISBN: 3-8334-0460-4.
5. DEO: Max, Leopold Wagner, Sa Sardìnnia de Max Leopold Wagner (Sardinija Max Leopold Wagnera: 1925-1927), izdato od G. Masala, ca. 286 stranica, sa 100 fotografija, 2 grafike i 32 crteža, ISBN: 3-8334-2628-4.
6. DEO: F. Karlinger, Skizzen zur sardischen Musikkultur (Skice sardinske muzičke kulture), izdato i dopunjeno bibliografijom od G. Masala, oko 230 stranica, sa više fotografija i grafika, ISBN: 3-8334-0880-4.
Zbirka SARDÌNNIA ima za cilj da skrene pažnju na dela nemačkih i nenemačkih savremenih naučnika iz svih naučnih oblasti, koje se bave Sardinijom. Izdavači smatraju da je upravo u Evropi, koja se ujedinjuje, veoma važno biti svestan kulturnog bogatstva kontinenta u svim njegovim ispoljavanjima.
Cilj pak zbirke SARDÌNNIA jeste da predstavi nemačkim čitaocima jednu od najstarijih i najsamostalnijih romanskih kultura u svim njenim fasetama i iz razlicitih pogleda, isto kao i njen jezik, i da potstekne diskusije o našem odnosu prema regionalnim jezicima i kulturama.
Zbirka SARDÌNNIA je započeta u proleće 2003 i od tada se izdaje od Giovanni Masala i Titus Gast uz saradnju sa Rembert Eufe, Nadja Ansorg, Moritz Burgmann, Manuela Mereu, Graziano Fois, Helga Merz, Markus Fritsche kao i Andreas Stieglitz i takođe uz saradnju sa Institutom za književnost (romanska književnost II) i Lektoratom za sardinski jezik i kulturu na Univerzitetu u Štutgartu.
SARDÌNNIA je privatna i počasna (dobrovoljna) inicijativa izdavača, koju ne potpomažu ni privatne niti javne institucije.
Knjige zbirke SARDÌNNIA mogu da se kupe u svakoj knjižari. Ako želite da poručite jednu od knjiga odmah preko interneta, pritisnite na jedan od linkova ispod naziva knjige te ćete direktno dospeti do stranice, na kojoj možete da poručite knjige u internet-knjižari (to se odnosi samo na knjige, koje su već izdate).
«Ono, što na prvi pogled izgleda kao sardinska muzika, jeste muzika zapadne civilizacije, kao glavni izvor onog nasleđa, koje već vekovima određuje evropsku istoriju muzike [...] i iz čijeg su naručja izašli svi veliki poznati kompozitori našeg kontinenta - od Palestrine do Verdija, od Orlanda di Laso do Mocarta, Betovena i Vagnera.» (F. Karlinger). Prvi deo ove knjige sadrži skoro celokupni uvid u Karlingerovo proučavanje sardinske muzikologije. Njen centralni deo čini niz članaka o ispitivanju bajki, koji je mahom šezdesetih - sedemdesetih godina sastavio minhenski muzikolog, romanista i etnolog. Članak o načinu pripovedanja dopunjuje centralni deo knjige. Članci o sardinskoj drami u 18. veku, etnologiji i osvrt na autorova proučavanja oblasti u Sardiniji završava ovaj ciklus.
Zahvaljujići donaciji «Döllinger-Stipendija» Univerziteta u Minhenu od 4 000 nemačkih maraka Max Leopold Wagner 1904. - 1906. godine provodi u Sardiniji. Tokom ovog putovanja su nastali značajni i upečatljivi putopisi i slike ostrva i njegovih kulturnih spomenika. Taj materijal je izdat 1907. i 1908. godine u braunsvajgskom časopisu Globus i bez sumnje ostavlja veliki utisak na čitalačku publiku. Neposredno posle putopisa sledi članak «Barbagia u Sardiniji», koji je autor nekoliko godina kasnije objavio u novinama za geografiju Deutsche Rundschau für Geographie. «Radi se o nizu članaka, koje je Wagner retko citiraou svojim sledećim radovima zbog njihove jednostavnosti. Zbog toga su ovi članci čitaocima malo poznati. Ali upravo oni prikazuju interesantan izvor za razumevanje formiranja autorovog stava prema velikim problemima oko rekonstrukcije tadašnje Sardinije i nastojećim procesima razvitka njegovih proučavanja Sardinije.» (Giulio Paulis)
U svome predgovoru Karlinger tvrdi da osnovni cilj njegovog rada jeste «dokazati da sardinska narodna pesma poseduje toliko posebnosti, da joj se isto kao i španskoj, katalonskoj ili portugalskoj, koje se takođe ne ubrojavaju u muzičke dijalekte iberske kulture, narodnoj pesmi mora pružiti poseban status.» (F. Karlinger). «Sardinska narodna pesma» jeste prerađena verzija istoimenog doktorata Felix Karlingera, koji je on napisao 1954. godine. Ovaj rad sadrži tri centralna dela («Život i pesma», «Predeo i pesma» i «Instrumenti»). Njima su dodate note, koje obogaćuju autorov tekst. Spiskom muzičkih dela, snimljenih 1955. godine, koji je nažalost zauvek nestao, završava se delatnost jednog od najvećih naučnika 20. veka.
Posle dugog dvoumljenja, izazvanog pogoršanjem zdravstvenog stanja i uzburkanom političkom situacijom, Max Leopold Wagner polazi u novembru 1925. u Sardiniju sa ciljem da prikupi snimke za jezički atlas Italije i južne Švajcarske (Zofingen 1928. - 1940.). Sa tim ciljem autor u toku 1925. i 1927. oko godinu dana redovno putuje sa ostrva na kopno (Italija) i nazad. Uz pomoć pripremljenog spiska, koji sadrži više od 2000 reči i oblika Wagner ispituje nekoliko desetina starosedelaca iz 20 mesta u često neblagodatnim uslovima. Ova knjiga sadrži do sada neobjavljene protokole snimaka, fonetske primedbe, slike i opis slika kao i lične opise njegovih tadašnjih događaja i doživljaja u Sardiniji.
Posle dugog dvoumljenja, izazvanog pogoršanjem zdravstvenog stanja i uzburkanom političkom situacijom, Max Leopold Wagner polazi u novembru 1925. u Sardiniju sa ciljem da prikupi snimke za jezički atlas Italije i južne Švajcarske (Zofingen 1928. - 1940.). Sa tim ciljem autor u toku 1925. i 1927. oko godinu dana redovno putuje sa ostrva na kopno (Italija) i nazad. Uz pomoć pripremljenog spiska, koji sadrži više od 2000 reči i oblika Wagner ispituje nekoliko desetina starosedelaca iz 20 mesta u često neblagodatnim uslovima. Ova knjiga sadrži do sada neobjavljene protokole snimaka, fonetske primedbe, slike i opis slika kao i lične opise njegovih tadašnjih događaja i doživljaja u Sardiniji. (Ova knjiga je na sardijskom jeziku)
[...]
rođen je 17. marta 1920. u Minhenu i umro 27. juna 2000. u Kritzendorfu. Ubraja u najveće poznavaoce sardinske muzikologije i narodne književnosti. Za vreme i posle Drugog svetskog rata studirao je etnologiju, muzikologiju, dramsku umetnost i romanistiku u Minhenu, gde je 1948. doktorirao sa radom o narodnoj pesmi Pirineja. Nakon više putovanja u Sardiniju sa ciljem naučnih istraživanja Karlinger 1954. objavljuje doktorat o sardinskoj narodnoj pesmi. Od 1959. do 1966. bio je zaposlen na katedri za romansku filologiju na Univerzitetu u Minhenu, a od 1967. do 1980. radio je kao redovni profesor za romansku filologiju na Univerzitetu u Salzburgu.
rođen je 17. septembra 1880. u Minhenu i umro 9. septembra 1962. u Vašingtonu, smatra se do danas jednm od najznačajnijih sardinologa i jednim od najboljih romanista 20. veka. Njegov državni rad o sardinskoj morfologiji pisao je na Univerzitetu u Minhenu. 1907. doktorirao je u Vizburgu sa radom o fonologiji južnosardinskih govornih jezika. Od 1925. do 1927. provodi je većinu vremena u Sardiniji da bi prikupio snimke za jezički atlas Italije i južne Švajcarske, koji su izdali Karl Jaberg i Jakob Jud (1928. - 1940.). Neposredno posle objavljivanja njegovog dela o istoriji jezika La lingua sarda: storia, spirito e forma (Sardinski jezik: istorija, smisao i oblik) 1950. godine autor odlazi u Vašington, gde do svoje smrti 1962. godine radi na rečniku Dizionario Etimologico Sardo (Etimološki sardinski rečnik). Wagner je ostavio preko 450 zapisa, od kojih su više od pola o sardiskom jeziku i kulturi radi, tako da se Wagner sa punim pravom može svrstati «u prave stvaraoce sardinske gramatike» (Heinz Kröll).
Serija knjiga SARDÌNNIA je započeta u proleće 2003. godine i od tada je u izdanju Giovanni Masale i Titus Gasta u saradnji sa Rembert Eufe, Nadja Ansorg, Helga Merz, Manuela Mereu, Moritz Burgmann, Graziano Fois, Markus Fritsche i Andreas Stieglitz, i Institutom za književnost (romanska književnost II) i Lektoratom za sardinski jezik i kulturu Univerziteta u Štutgartu.
je lektor za sardinski jezik i kulturu na institutu za književnost (romanska književnost II) na Univerzitetu u Štutgartu. Osim toga je on urednik serije knjiga SARDÌNNIA, koji ima za cilj da izda sve objavljene i neobjavljene zapise nemačkih i nenemačkih intelektualaca i naučnika, koji su doprineli naučnom razvoju sardinskog jezika i kulture. Masala je studirao u Sassari i Braunsvajgu romanistiku, germanistiku i pedagogiju.
je studirala germanistiku i anglistiku na fakultetu u Cagliari, gde je branila svoj magistarski rad «Bez sećanja vreme nema svoje lice», «Ricordo e superamento del passato nei romanzi di Max od Grün, Philipp Wiebe i Werner Warsinsky». Neposredno posle završetka rada diplomirala je na istom Univerzitetu sa radom «Plurismo e Multiculturalismo in Sardegna». Na kraju je svoje istraživanje o standardizaciji sardinskog jezika izložila: «Propostas de istandardizatione de sa limba sarda».
je putovao pre nekoliko godina za Sardiniju; od tada se više ne može odvojiti vise od ovog ostrva u Sredozemnom Moru. Gast je studirao italijansku lingvistiku i politicke nauke kao i radnu i organizacionu psihologiju, a u svome magistarskom radu se posvetio jezičkim oblicima u Sardiniji. Od završetka svog fakulteta radi kao novinar (za jednu radio-stanicu), što mu jeste struka. I pored obaveza saradnika izdanja, brine se o nastaku internet stranice SARDÌNNIA. Sem toga vodi računa o izgledu korica svih knjiga.
HELGE-NADJA ANSORG je studirala italijanistiku i nemački kao strani jezik na univerzitetu u Leipzig-u, gde je branila svoj magistarski rad Sprachkontakt und Sprachbewusstsein auf Sardinien. Kroz istraživanja o životu i delu Max Leopold Wagner-a došla je do zbirke SARDÌNNIA. Posle dvomesečne prakse kod A.C.I.T. (Associazione culturale italo-tedesca) u Cagliari u zimu 2004. resersirala je još mesec (januar 2005.) dana na ostrvu. A osim toga već dugo godina sarađuje sa Ensemble Cuncordu e tenorede Orosei, za koga organizuje koncerte u Nemačkoj.
je studirao romanistiku, germanistiku i istoriju na Univerzitetu u Bonu i Montpellier III. 2000. Magistar Artium u Bonu, 2004. Doktorirao je sa radom Deutsches Sprachgut im Französischen: Aspekte lexikalischer Transferenz im 17. und 18. Jahrhundert. Napisao je više radova o leksikologiji, a 2002. godine je objavio rad o sardinskoj fonetici: «Auslautendes -e und -i in der Mundart von Villagrande Strisaili» (zajedno sa Ph. Burdy). Takođe je saradnik u «Progetto Lacanas» autonomnog predela Sardinije za katalogizaciju i proučavanje toponimije i rečnika opštine Villagrande Strisaili.
je studirao italijanistiku, romanistiku, semitistiku i germansku lingvistiku na fakultetu «Ludwig-Maximilians-Universität» u Minhenu. Tamo je i doktorirao sa radom o statusu i izradi venecijanskog u Republici Venedig. Trenutno ja zaposlen u Francuskoj kao nemački lektor na Univerzitetu Caen Basse-Normandie.
je profesor u gimnaziji u Cagliari. On proučava istoriju antropologije i trenutno sprema doktorat kod «Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales» u Parizu Bärenmaske im Karneval in Samugheo (Sardinija) im europäischen Kontext. Sem toga on se bavi militarnom istorijom srednjeg veka, sardinskom lingvistikom i književnošću i pripada radnoj grupi «Herbertus», koja se sastoji od naučnika, koji se bave kritičkim izdanjem Liber Miraculorum-a, dela jednog monaha Erberta (kasnije arhiepiskop od Torres Sassari). Fois je studirao u Cagliari i Poitiers.
je veliki ljubitelj i poznavalac Sardinije. Na ovom ostrvu je bio više od četrdeset puta; njegovo glavno boravište je Orosei, na istočnom primorju. Skoro je objavljeno njegovo poslednje delo: Der Inselabdruck: Fußspuren auf Sardinien (Oldenburg 2002). U ovoj knjizi se nalaze portreti, koje je Fritsche slikao četkicom, koja je ''duboko i sa punim respektom utopljena u sardinsku dušu''. Trenutno živi u Sardiniji.
se interesuje za kulturu zapadnog dela Sredozemnog mora. Posebnu privrženost ima prema Sardiniji, koju poznaje preko 20 godina. Fascinirana tradicijom, jezikom i muzičkom raznovrsnošću radi na određenim temama zbirke knjiga.
je studirao germanistiku i geografiju, živi u Frankfurtu na Majni, a radi kao nezavisni novinar, turistički vodič i fotograf. Sem toga aktivno se bavi Sardinijom i Azoren kao centralnom tackom. Stieglitz se ubrojava u velike poznavaoce Sardinije. Njegovo poslednje delo o ostrvu Sredozemnog mora je Entdeckungsreise durch Sardinien (Frankfurt, Keln 2002). Takođe je izdao veliko delo: Heinrich Maltzans Reise auf der Insel Sardinien (Frankfurt na Majni 2002.)
Rastislav Grejták študuje talianistiku, sardinológiu a politológiu na "Universität Stuttgart". Zaoberá sa ďalšími jazykmi: nemčina, francúzština, angličtina, ruština, slovenčina, čeština. V predchádzajúcich rokoch študoval na športovom inštitúte INSEP v Paríži. Absolvoval viacero rôznych štúdijných zahraničných pobytov.
GIUSEPPE BIASI, rođen je 23. oktobra 1885. godine u Sasariju. Već sa svojim prvim karikaturama, grafikama i ilustracijama od 1905. do 1907. za časopise kao sto su L'Avanti della Domenica, L'Illustrazione italiana, Il giornalino della Domenica i La Lettura aktivno učestvuje u pokretu «Erfindung der Identität (Otkrivanje identiteta)», kojim Sardinija u roku od samo nekoliko godina dovodi do vrhunca nacionalnih i kulturoloških debata. 1909. godine autor postaje (ostaje i narednih godina) veoma poznat i omiljen kod kritičara i publike kroz učešće na venecijanskom Biennale sa slikom Processione nella Barbagia di Fonni.
U potrazi za novim nadahnućem autor dugo putuje po ostrvu, te prolazi i kroz Osilo, Ittiri, Sennori, Orani, Ovadda, Desulo, Ollolai i Fonni. Kao rezultat putovanja kroz ova mesta, puna starih, sačuvanih tradicija, nastaje knjiga Arte Sarda, koja je takođe jedno antropološko delo. Nju je Biasi napisao i izdao 1935. godine kod Traves zajedno sa svojim prijateljem i arhitektom Giulio Ulisse Arata. Iako Biasi živi u Sassariju, često odlazi za Rim. Tamo provodi vreme u krugu intelektualaca, koji se okupljaju oko vajara Giovanni Prini, i izlaže svoje slike od 1913. godine zajedno sa secesionistima.
U Milanu Biasi izlaže svoje slike od 1917. u galeriji Centrale d' Arte od Caffe Cova, čije je ime poznato ne samo zbog Sardinije. Sem ove galerije izlaže se i u mnogim drugim. Njegova vrlina jeste u tome, što on «okrene» stvarnost na poetski način. Ona omogucuje Biasiju da se i izvan ostrva dokaže kao jedan veliki eksperimentator. To potvrđuju i afričke slike, koje su nastale kao rezultat različitih putovanja u Tripolitaniju i Egipat između 1924. i 1927. Sem snimaka koje autor poseduje doživljaji na mestu omogućuju mu da nakon putovanja preradi svoja dela; a rezultati ovog rada jesu izložba sa egipatskim ''Avantgarde- Umetnicima'' u Kairu.
Biasi sa lakocom počinje slikanje u velikom formatu, često sa smelim bioskopskim presekom, kao sto to prikazuju ciklusi dekoracije umetnika u «Casa Serbelloni» u Bellagiu 1923., u «Villa Argentina» u Viareggiu 1930. i na novoj železničkoj stanici u Tempio Pausania 1931. - 1932. Uplašen zbog ukidanja mnogih nacionalnih izložbi Biasi piše hrabre pamflete protiv umetničkog odbora. Četrdesetih se preseljava u Biellu, gde se posvećuje slikanju pejzaža i mrtve prirode, kroz koje prodire melanholičan nemir. Umire 20. maja 1945. u Andorno Micca.
Dalje informacije (na italijanskom) nacicete na stranicama izdavacke kuce ILISSO: www.ilisso.it/collappro/D05.htm
Poštová adresa:
Buchreihe SARDÌNNIA
c/o Giovanni Masala
Lektorat für sardische Sprache und Kultur
Institut für Literaturwissenschaft (Romanische Literaturen II)
Keplerstraße 17
D-70174 Stuttgart
Telefón: +49 711 - 121 37 44
Fax: +49 711 - 121 27 65
E-Mail:
Pitanja o zbirci SARDÌNNIA uputite Giovanni Masala na: info@sardinnia.de ili masala@sardinnia.de.
Pitanja o ovoj internet stranici uputite Titus Gast na: webmaster@sardinnia.de.
Odgovorni za sadržaj ovih stranica su izdavači. Osoba sa kojom možete da stupite u kontakt u vezi tehničkih pitanja je Titus Gast, Therese-Danner-Platz 13, D-80636 Minhen/München.